STRATEGIJE MEDONOSNIH BILJAKA Svi se pitamo da li će naredne godine biti meda. Ali, da li ste sebi nekada postavili pitanje, zbog čega uopšte biljke izlučuju nektar? I da li se može dogoditi da u jednom trenutku prestanu to da čine? Hipotetički, sasvim je moguć takav scenario, mada, po svoj prilici i na našu sreću, ne baš u doglednoj budućnosti.
foto: Veroljub Umeljić
Cvetovi su genitalije biljke. Kada ljudi kidaju cvetove, oni zapravo uništavaju genitalne organe biljaka, što je, posmatrano iz njihove perspektive, prilično okrutno postupanje. Ipak, one retko imaju samo jedan genitalni organ, obično ih je mnogo… Cvetovi su lepi da bi privukli pažnju insekata, a ne da bi zaveli nas ili neku drugu biljku. Biljka nema razloga da zavede suprotni pol, već se mora obratiti nekom insektu i mora za to da plati cenu. Nijedan insekt neće da prenese polen zbog saosećanja, podrške, ili zbog razumevanja problema koje biljka ima. Kooperacija insekata (ili drugih životinja) sa biljkama, koja za posledicu ima oprašivanje i razmnožavanje ovih drugih, (uglavnom) je transakcija na obostranu korist. Boja i miris cveta pomažu potencijalnim oprašivačima da ga lociraju. Prvi signal koga insekt dobija u potrazi za hranom jeste miris, koji dolazi od isparljivih supstanci poreklom iz cveta. Kada insekt krene prema izvoru mirisa i priđe biljci, on tada prima i vizuelni signal zahvaljujući uočljivosti cveta na zelenoj pozadini listova. Očigledno je da je cvetu, da bi bio uočljiv, neophodno da bude ispred, kao kontrast zelenom lišću. Zbog toga se oni najčešće nalaze na upadljivim mestima poput periferije ili vrhova biljaka, ili na kraju dugih stabljika. Žestoko i milionima godina dugo takmičenje biljaka oko privlačenja oprašivača dovelo je do mnoštva cvetnih oblika, boja i mirisa čiji je konačni cilj bio da se poveća reproduktivni uspeh. Nepokretna biljka ne može da izabere svog partnera, ali, kao i svi ostali organizmi, trudi se da najboljim mogućim putem prenese svoje gene na sledeću generaciju. Ali, i ovaj najbolji put ima svoju cenu! Na potpuno isti način i sa sličnim očekivanjima ljudi odlaze u sportske sale, streme bogaćenju i socijalnom statusu na, moralno i pravno, dopustive ili nedopustive načine, pokušavaju da poprave svoj fizički izgled skupom brendiranom garderobom i impresivnim automobilima, pažljivo neguju „vrline“, i postaju opsednuti svojom „pojavom“, sve kako bi privukli pažnju suprotnog pola. Sve ovo ima svoju visoku cenu, ali i nagradu.
foto: Veroljub Umeljić
Kakvu korist od toga imaju insekti? Zbog čega bi trebali da slete na cvet? Treba naglasiti i da nisu svi insekti oprašivači. Baš suprotno, samo manjina učestvuje u transakcijama sa biljkama. Većina insekata proždire biljke ne nudeći im ništa za uzvrat. Nagrada za oprašivače, dakle, jeste hrana, i to visokokvalitetna hrana u obliku nektara i polena. Nektar se u biljkama proizvodi isključivo kao mamac i nagrada. Radi se o koncentrovanom (15-75 odsto) vodenom rastvoru šećera sličnom sirupu, čiji su glavni sastojci glukoza, fruktoza i saharoza. Odnos ova tri šećera varira od biljke do biljke i najčešće zavisi od nutritivnih sklonosti glavnog oprašivača specifične biljne vrste. Osim šećera, nektar takođe sadrži i male količine amino kiselina (oko 1 odsto). Iako je nektar nekompletan u nutritivnom smislu, on ima visoku energetsku vrednost. Neke vrste mušica, na primer, imaju minimalne nutritivne potrebe. Posledica toga je da je jedina stvar za kojom tragaju gorivo za njihov let, pošto umiru ubrzo nakon sparivanja i polaganja jaja. Stoga, one se tokom svog kratkog života hrane isključivo nektarom. Nektar je proizvod fotosinteze listova koji se nalaze u blizini cvetova. On se iz ovih listova sudovima biljke transportuje do specijalnih formacija koje se nazivaju nektarije, koje se nalaze u osnovi cveta.
foto: Veroljub Umeljić
Onaj ko želi nagradu, mora da se potrudi. Neki insekti imaju dugačak jezik, nalik slamčici. Prilikom pokušaja da sisaju nektar posipaju se polenom, koga prenose do cvetova koje su planirale da posete. Da bi se to dogodilo prašnici moraju da se nalaze u odgovarajućem položaju, odnosno, da na neki način blokiraju insektu put prema hrani. Zbog toga, nektar je obično smešten u osnovi cveta a prašnici su nadvijeni nad njegovim ulazom. Na taj način, čak i manji insekti zainteresovani za nektar mogu poslužiti kao oprašivači, jer su prilikom ulaska i izlaska sa cveta ograničeni pa moraju da dodirnu prašnike. Generalno govoreći, morfološke osobine cvetova biljaka i tela insekata koji služe kao oprašivači bili su predmet istog selektivnog pritiska, i koevoluirali su kako bi se prilagodili funkcijama koje treba da budu obavljene. Drugim rečima, mnogo je verovatnije da će mnogobrojnije potomstvo imati one biljke koje su nekim segmentima izvršile određene modifikacije u poziciji svojih nektarija i prašnika kako bi unapredile svoj kontakt sa insektima.