Ukoliko ste mislili da srca svih životinja liče na ljudsko srce, prevarili ste se. U svetu životinja ima primera koji se mogu, u najmanju ruku, nazvati neobičnima. Ljudsko srce kuca, u proseku, 72 puta u minutu, srce mrmota u hibernaciji kuca samo 5 puta, dok srce kolibrija tokom leta zakuca čak 1.260 otkucaja u minutu.
Težina ljudskog srca iznosi 0,3 kilograma, dok je srce žirafe teško 12 kilograma – neophodno je da srce bude dovoljno jako kako bi ispumpalo krv kroz veoma dugačak žirafin vrat. Evo još nekih stvorenja sa neobičnim srcima.
Foto: Wikimedia CommonsŽablje srce
Sisari i ptice imaju srce koje čine četiri komore, dok srce žaba ima samo tri: dve pretkomore i komoru, kaže Danijel Mulkahi, saradnik u istraživanju zoologije kičmenjaka, specijalizovan za vodozemce na Institutu “Smitsonijan” u Vašingtonu. Uopšteno, srce prima deoksidiranu krv iz organizma, šalje je u pluća da bi se snabdela kiseonikom i potom je ispumpava kroz celo telo kako bi dopremila kiseonik i u ostale organe. Kod ljudi, čije se srce sastoji iz četiri komore, deoksidirana i oksidirana krv nalaze se u različitim komorama. Međutim, kod žaba mišićni greben trabeculae u jednoj komori deli oksidiranu od deoksidirane krvi. Žabe ne dobijaju kiseonik samo iz pluća, već i pomoću svoje kože. Tako deoksidirana krv stiže u desnu pretkomoru, potom u komoru, pa u pluća gde dobija kisonik i putem kože. Oksidirana krv se vraća u srce kroz levu pretkomoru, pa u komoru i, na kraju, stiže do glavnih organa.
Srce kita
“Ono je veličine manjeg automobila i težine oko 430 kilograma,” kaže Džejms Med, profesor emeritus koji izučava morske sisare na Institutu “Smitsonijan”.
Foto: Shutterstock
Srce plavog kita je najveće među svim životinjama koje danas poznajemo.
Tri srca za glavonošce
Slučaj glavonožaca potpuno je drugačiji. Morska stvorenja s pipcima, uključujući oktopoda, lignju i sipu, imaju tri srca po jedinki.
Dva srca smeštena bočno u telu glavonošca dopremaju kiseonik u krv tako što je ispumpavaju kroz krvne sudove, a srce u centru organizma ispumpava oksidiranu krv od škrga do ostalih organa, kaže Mišel Vekion, direktorka jedne od laboratorija u “Smitsonijanu” i kustos u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju.
Foto: Wikimedia Commons
Glavonošci bukvalno imaju plavu krv, što je posledica visoke koncentracije bakra u njoj. Ljudska krv je crvena zbog gvožđa u hemoglobinu.
“Kao što je rđa crvena, tako je i crveno i gvožđe u hamoglobinu kada oksidira”, objašnjava Mišel Vekion. Međutim, kod glavonožaca, oksidirana krv poplavi.Bubašvaba
Kao i ostali insekti, bubašvaba ima otvoreni cirkulatorni sistem, što znači da krv ne ispunjava krvne sudove. Naime, krv teče kroz strukturu od 12 do 13 komora, kaže Don Mur III, naučnik u Zoološkom vrtu u “Smitsonijanu”.
Dorsalni sinus pomaže da se krv u kojoj se nalazi kiseonik sprovede do svake komore u srcu, a srce u tome ne učestvuje.
Foto: Shutterstock
“Bubašvabe i drugi insekti dišu kroz spoljašnje otvore, ne uz pomoć pluća, tako da krv ne mora da sprovodi kiseonik od jednog mesta do drugog”, kaže Mur.
Umesto toga, tu je hemolimfa, tečnost bele ili žute boje koju u velikoj meri čini voda. Srce ne kuca samo od sebe, već mišići u duplji se šire i skupljaju kako bi pomogli srcu da sprovede hemolimfu do ostatka tela.
Bubašvabe koje lete obično imaju veće srce. Takođe, srce bubašvabe kuca u minutu jednak broj puta kao i ljudsko srce, objašnjava Mur.Lažna srca
Crv, zapravo, nema srce. Naime, kod crva postoji pet pseudosrca koja su raspoređenja oko jednjaka. Ona ne ispumpavaju krv, već stiskaju krvne sudove kako bi se poboljšala cirkulacija krvi kroz telo crva. Takođe, nemaju pluća, pa apsorbuju kiseonik kroz veći deo kože.
Foto: Wikimedia Commons
“Vazduh koji se nalazi u zemlji ili iznad zemlje, posle kiše kada crvi ostaju vlažni, rastvara sluz u koži i kiseonik je dopremljen u ćelije i krvni sistem odakle se ispumpava kroz celo telo”, kaže Mur.
Gliste imaju crvenu krv koja sadrži hemoglobin, protein koji sadrži kiseonik, ali za razliku od ljudi imaju otvoren cirkulatorni sistem, tako da hemoglobin, takoreći, pluta zajedno sa ostalim tečnostima.Podvodna srca
Ako se ribi zebrici uništi srce, ono se može regenerisati. Studija objavljena 2002. godine u časopisu “Nauka”, kazuje da zebrica može da regeneriše svoje srce u potpunosti samo dva meseca nakon oštećenja od 20 odsto.
Ljudska jetra ima sposobnost regeneracije, a vodozemci i neki gušteri mogu da regenerišu svoj rep, ali zebričcine regenerativne sposobnosti čine je pogodnom za ispitivanje rasta srca.
Foto: Shutterstock
Srca riba su jedinstvena. Imaju jednu pretkomoru i jednu komoru , ali i dve strukture koje ne nalazimo kod ljudi. Sinus venosus je vrećica koja se nalazi pre pretkomore, a bulbus asteriosus je cevčica koja se nalazi posle komore.
Kao i kod ostalih životinja, krv se sprovodi kroz ceo organizam. Deoksidisana krv prolazi kroz sinus venosus, pa kroz pretkomoru koja ispumpava krv u komoru. Cevčica koja se nalazi posle komore reguliše krvni pritisak koj cirkuliše kroz kapilare koji okružuju škrge. Kroz škrge se kisonik doprema u krv, objašnjava Mur. Funkcija regulisanja krvnog pritiska neophodna je iz razloga što su škrge osetljive i krhke, pa može doći do njihovog oštećenja usled povišenog krvnog pritiska.
Izvor: 6 najneobičnijih srca u životinjskom carstvu – National Geographic Srbija