Složenica ekstremofil potiče od latinske reči extremus – ekstremno i starogrčke philiā – ljubav. Ekstremofili su organizmi koji opstaju u geohemijski najnepristupačnijim uslovima na Planeti. Kako su svi oblici života u osnovi sastavljeni od ugljeničnih jedinjenja, taj parametar predstavlja neku vrstu ograničenja u pogledu uslova gde je život moguć.
Kovanica ekstremofil nije sasvim odgovarajuća jer sugeriše da ovi organizmi na izvestan način sami biraju ovakve uslove, a u stvarnosti je teško odrediti da li je u pitanju njihov izbor ili tolerisanje tih uslova. Takođe treba pomenuti da su ovakvi uslovi života zapravo ekstremni samo iz ugla čoveka i drugih oblika života koji zahtevaju kiseonik i slične uslove, jer već znamo da neki oblici života postoje u sredinama u kojima kiseonik uopšte nije prisutan.
Osamdesetih i devedesetih godina XX veka biolozi su otkrili mikroorganizme koji opstaju u uslovima ekstremnih temperatura, kiselosti, pritiska itd. koji su potpuno neprihvatljivi za složenije organizme. Naravno, istraživanje i razumevanje sposobnosti adaptacije ovih bića može doneti velike koristi nauci i medicini u prevazilaženju poteškoća na koje čovek nailazi u specifičnim teškim uslovima.
Osnovna podela ovih organizama je napravljena prema vrsti uslova kojima su prilagođeni. Visoke temperature, radijacija, kiselina, pritisak, nedostatak vode, hrane i kiseonika…praktično šta god da smislite od poteškoća – postoji organizam koji je našao način da ih prevaziđe. Sa leve strane teksta možete pogledati listu i opis vrsta ekstremofila.
Od kako su naučnici pre pola veka počeli da se interesuju za organizme usko specijalizovane za ekstremne uslove, njihov spisak samo raste. Na primer, rodu Tilapia pripada stotine vrsta riba, među kojima ima i onih sposobnih da žive i razmnožavaju se i u slatkoj i slanoj vodi, ali i da opstaju u vodi koja ima 4x veću koncentraciju soli od morske vode. Za razliku od većine riba koje ispuštaju veliku količinu jaja u okolinu i ne vode dalju brigu o njima, ova riba proizvodi manji broj jaja ali ih zatim brižljivo čuva u svojim ustima. Posebno zanimljivo je da ova riba ima ćelije koje su u stanju da iz vode koja cirkuliše kroz usta izdvajaju višak soli koja bi oštetila jajašca.
Ipak, nisu samo minijaturna bića sposobna za ovakve adaptacije.
Perioftalmus, vrsta ribe koja živi u priobalnim blatnjavim oblastima slane vode je razvila više adaptacija. Ona najnormalnije izlazi iz vode i u priobalnom području provodi više sati tražeći hranu tj. insekte. Njena dva grudna peraja su spojena i služe joj kao noge za kretanje napred i nazad.Perioftalmus kao i sve druge ribe ima škrge koje nisu dovoljne za disanje na kopnu, te je razvila dva dodatna sistema za respiraciju. Prvi je skupljanje vazduha u komorama čiji su zidovi prepuni krvnih sudova i omogućavaju razmenu gasova, a drugi je disanje celom površinom tela jer je koža takođe prepuna krvnih sudova.
Pročitajte više na sljedećem linku …